Otkrijte kojoj generaciji pripadate i da li je vaša najbolja!

Eh, kako je nekada bilo. Znao se red, poštovali su se stariji… Sad je sve nekako naopako!
Sigurni smo da ste ovu rečenicu, bar jednom u životu imali prilike da čujete. I da je, pritom, nekako obavezno izašla iz usta vašeg oca ili dede.
Ne znamo šta ste u trenutku kada ste je čuli pomislili, ali jedno je sigurno: “Dobro je neko odozgo smislio kad je “uredio” da nema povratka unazad, te da ne možete da vidite kako su se nekad ponašali isti ti očevi i dede koji su vam kasnije solili pamet.

Nepisano je pravilo da generacije koje su “prošle svoje” kritikuju one čije vreme tek dolazi zaboravljajući kakvim su sve porocima i ispadima kao mladi bili skloni.
Neki to zovu “sukob generacija”, a mi vam ovom prilikom prenosimo sva pisana i nepisana pravila kojih se drže generacije koje trenutno naseljavaju planetu. Sociolozi su ih prema rođenju podelili na: veterane, bejbi bum, generaciju X, Y i Z.
Vama ostaje samo da se pronađete u jednoj od njih i da objektivno procenite koja je najbolja.

Veterani (1922-1945) Osnovne vrednosti takozvane generacije veterana čiji su pripadnici rođeni u dekadama koje su obeležili ekonomska kriza i Drugi svetski rat (između 1922. i 1945.) su: poštovanje autoriteta, i pridržavanje pravilima i disciplini. Njihova društvena aktivnost odvijala se putem telefona sa čuvenim rotirajućim brojčanicima, memoa ili starim dobrim načinom zvanim – “licem u lice”.
Interaktivni stil ove generacije je – individualizam. U prevodu, njima nisu od ruke išle tehnike komunikacije koje će razraditi njihovi sinovi i unuci. Mnogo bolje su se snalazili oslanjajući se “u se i u svoje kljuse”. Kažu da je ovakva disciplinovanost proizvod toga što su svetom u kojem su odrastali upravljale “velike vođe” i da su naučeni da trpe i slušaju.

I kao što nam penzioner Milorad Bošković (75) potvrđuje:
- Kad sam ja išao u školu, pa kad mi profesor lupi šljagu, reč nije smela da se kaže, a danas gledam na tim vašim “sokoćalima”, motorima ulaze na čas! U tramvaju se ustajalo starijima, sa devojkama smo se nalazili na igrankama, a ne na tim vašim kompjuterima… Ocu i partiji nisi smeo da kažeš “ne”, a u krevet se išlo do devet uveče.

Bejbi bum generacija (1946-1964) Iako su rođeni nakon Drugog svetskog rata (između 1946. i 1964.), u opštoj atmosferi siromaštva, osnovne vrednosti ove generacije su optimizam i angažovanost. Ne čudi, ako se uzme u obzir činjenica da posle rata možda nije bilo para, ali je bilo nade!
Muškarci iz generacije veterana ostavili su puške našli srodne žene, koje su se mahom posvetile domaćinstvu i nastao je pravi bejbi bum!
Društvenu aktivnost “bejbi bumera” najbolje definiše rečenica “ostanimo u kontaktu telefonom” uz obavezni dodatak – “zovite me u bilo koje doba dana”.
Njihov interaktivni stil je – timska igra. Oni jednostavno obožavaju da održavaju sastanke!

Generacija X (1965-1980) Pripadnici generacije X rođeni između 1965. i 1980. odrastali su u atmosferi opšte dekadencije, ali i polarizacije oličene u sukobu istoka i zapada. Ime im je dao fotograf Robert Kapa, čuven po svojim foto-esejima opisujući ovu generaciju kao “nešto još uvek nepoznato“!
Rastrzana između tradicionalizma (koji su im nametnuli roditelji) i novih (prilično progresivnih) kretanja ova generacija u mnogo čemu je ostala “na pola puta”.
Tipični predstavnici generacije X su - nezreli muškarci koji nikako ne žele da odrastu i žene koje su sve uspešnije u svom poslu, te nemaju slobodnog vremena ni za sebe ni za svoju porodicu.

Milenijumska Y generacija (1981-2001) Černobil, raspad komunizma, ekspanzija AIDS-a, ratovi na Balkanu, u Iraku, Avganistanu, drastično ubrzan razvoj tehnologije… Ovako otprilike izgleda atmosfera u kojoj je rasla generacija Y.
Naziv su jednostavno dobili nasleđujući generaciju X (po abecedi). Njihova društvena aktivnost odvija se preko Interneta, telefona sa kamerama, mejlova. Sve koriste u isto vreme, a multitasking im je “prirodno stanje stvari”.
Baš kao i život u virtuelnom svetu. Tehnologija im je do te mere sastavni deo života da im je za kratko vreme postala nužno sredstvo komunikacije. Gledaju satelitsku televiziju, čitaju elektronske medije i isključivo nagrađene književnike, gledaju aktuelne (mahom 3D) filmove, igraju counter strike, i slušaju instant hitove koje su nezakonito skinuli sa neta, bez vezivanja za filmske ili muzičke idole (kao što su to činili njihovi roditelji).

Z generacija (2001 – ?) Još uvek su nepoznati podaci o osnovnim vrednostima i društvenim aktivnostima ove generacije. Ono što se zna jeste njihov interaktivni stil. On je opisan kao “digitalni urođenici”. Činjenice o Z generaciji temelje se samo na pretpostavkama, a kakva će ova generacija zapravo biti saznaćemo tek za desetak godina kada postanu zrela radna snaga. U ovom tekstu nećete pročitati utopije tipa kako će sa ovom generacijom konačno stići vreme brisanja polnih, rasnih i kulturnih predrasuda… Ipak smo mi generacija koja mora da ih kritikuje. Došao je red i na nas!